Advokatopedija

UGOVOR
-uputstvo za sastav-


Ugovor je za ugovorne strane zakon.

Odredbe zakona ponekad mogu biti date kao elastične direktive ili opšti standardi a ponekad kao vrlo precizna i detaljna rešenja, što nije slučajno već je uvek rukovođeno određenom pravnoprolitičkom namerom zakonodavca.

Međutim, ugovor nije zakon niti je "pismo o namerama" zbog čega odredbe ugovora uvek moraju da sadrže jasna, detaljna i precizna rešenja, one moraju da unapred onemoguće sporove odnosno da ne podležu nikakvom naknadnom tumačenju (sem ako je namera unapred drugačija) .

Pri izradi ugovora treba izbegavati stručnu terminologiju (uvek kada je to moguće) i upotrebljavati jasne i razumljive reči i rečenice koje lako shvataju i laici.

Svakom članu ugovora treba dati naslov.

Svaki član treba da sadrži jednu misao i za njegovo razumevanje nije potrebno konsultovati druge članove.

Svaki stav člana ugovora trebao bi da sadrži jednu rečenicu, gde misao teče od početka do kraja bez tačke i zaustavljanja.

Uvek naći pravu reč za odgovarajući pojam.

Treba izbegavati pozivanje u jednom članu na odredbe drugih članova.

Kratkoća ne sme da bude imperativ na račun jasnoće.

Prilkom razgovora za strankama treba saznati šta u konkretnom odnosu koji treba regulisati ugovorom "može da krene naopako" - u neželjenom pravcu i takav slučaj posebno regulistai (ili ga preduprediti ili ustanoviti posledice).


Naravno, sve ovo ne treba shvatiti bukvalno već kao smernice kojih se treba držati uvek kada je to moguće i kada to zahtevaju interesi obe strane.


De minimus non curat lex.   Zakon se ne stara o sitnicama.
Clara pacta, boni amici.   Jasni sporazumi dobri prijatelji.
Dolus latet in genralibus.  U uopštenim formulacijama krije se prevara.

Goran St.Petrović
advokat, Raška