Advokatopedija

Comments (2)

Goran St.Petrović, advokat
Raška, ul.Dušanova 6
Srbija

UMESTO PREDGOVORA

Pre par godina počeo sam rad na jednom priručniku i na početku napisao ovakav predgovor:

„Za više od 15 godina bavljenja advokatskom profesijom nisam naišao ni na jedan priručnik koji bi mladom advokatu olakšao početak u ovoj izuzetno složenoj profesiji i to onim advokatima-početnicima koji nisu proveli određeni period u advokatskoj kancelariji kao pripravnici. Pri ovome naravno ne mislim na razne priručnike koji nude obrasce za sastav raznoraznih pismena već imam u vidu priručnik koji nudi odgovore na pitanja koja se odnose na samu advokatsku praksu. Razlog ovome verovatno leži u činjenici da je advokatura profesija složena kao i sam život te da je i za jedno i za drugo teško napisati uputstva  po principu  "uradi sam". Bavljenje advokatskom profesijom zahteva poznavanje teorije prava, pozitivne propise, praksu, psihologiju... i još mnogo čega. Ova profesija takođe zahteva i određene karakterne osobine koje se odnose na samu ličnost advokata, na prvom mestu sampouzdanje te poznavanje određenih veština kao što je retorika i sl. Advokatura zahteva i životno iskustvo i obrazovanje te kad se sve ovo ima u vidu onda je jasno zašto ne postoji udžbenik za advokatske profesiju. Kada bi ovaj udžbenik imao i deset tomova, verovatno ne bi obuhvatio ni deo ovog sveobuhvatnog zanimanja. Jer praktično svaki dan u advokatskoj praksi nosi suočavanje sa novim i nepoznatim i imperativni zadatak da se ta situacija reši i to najbolje (po klijenta)! Zbog toga, pretenzija ovog priručnika nije da pruži zaokružen sistem nego da da odgovore na neka praktična pitanja kojih nema u fakultetskim udžbenicima i zakonima već koji se stiču kroz praksu a koju advokat-početnik nema do sticanja, ja ću da ga nazovem, "advokatsko-pravničkog samopouzdanja" kada mu  više nijedan priručnik nije potreban već samo rad i entuzijazam.

Pišući ovaj priručnik potpuno sam svestan rizika i odgovornosti pred kolegama koji su najpozvaniji sa izricanje ocene i kritike kao što sam svestan i toga da "objašnjenjem sve postaje banalno" ali takođe smatram da će ovaj priručnik biti dragocena pomoć svim mladim advokatima.“

Nakon što sam napisao ili obradio tridesetak naslova odnosno tema shvatio sam da je zapravo ovo priča bez kraja odnosno da bi se u realizaciju ovakvog projekta trebali uključiti i svi drugi advokati koji su za to naravno voljni i raspoloženi.

Kako?

Rešio sam da ovo bude otvorena knjiga, zvaće se Advokatopedija i biće objavljena na Internetu.

Svaki zainteresovani advokat (saradnik) će moći da da svoj doprinos u stvaranju ovog priručnika tako što će po sopstvenom nahođenju izabrati i napisati odnosno obraditi određenu temu a onda je poslati autoru ovog projekta koji će je objaviti na ovom sajtu, naravno pod imenom advokata saradnika.

Zašto bi to bilo koji advokat radio?

Pa zato što može i zato što ume i zato što je dobro biti u društvu najboljih.

Koje su teme dozvoljene?

Sve iz domena advokatske prakse, ono čega nema u udžbenicima, biltenima, komentarima, zbirkama i čitankama.

Dakle, u okviru ovog priručnika za mlade advokate mogu se objaviti svakojake teme iz stečene (advokatske) veštine kao što su saveti, pouke, mudrosti, iskustva, male i velike tajne malih i velikih advokata, lekcije, uputstva ... sve što bi jedan iskusan advokat mogao da prenese mlađem advokatu.

Još jednom naglašavam da ovo nije priručnik iz sudske prakse ili pravne teorije.

Ovo je priručnik za advokate – početnike, pisan životnim i praktičnim iskustvom advokata sa znanjem i stažom, tipa kako se ponašati u ovoj situaciji a kako u onoj situaciji...kako uraditi ovo a kako ono.

Uglavnom već objavljene teme najbolje definišu sadržinu ovog priručnika.

Teme ili naslove je dozvoljeno ponavljati, naravno sa drugačijim pristupom i sadržajem.

Nije ograničen broj radova.

Nema ograničenja u tome da li advokat radi u anglosaksonskom ili kontinentalno-evropskom pravnom sitemu

Ime i prezime svakog advokata saradnika  biće objavljeno.

Slanjem teksta advokat saradnik ovlašćuje autora ovog sajta da isti tekst objavi pod slobodnim uslovima u okviru pisanog priručnika.

Autor sajta zadržava pravo na izbor, redakciju i opremu tekstova.

Rukopisi se ne vraćaju

Comments (12)

TUŽBA
uputstvo za sastav
(razumljivost, konciznost, preciznost=ubedljivost)


O tužbi, sadržini tužbe i vrstama tužbe govore odgovarajuće odredbe Zakona o parničnom postupku. O tužbi se takođe učilo i na Pravnom fakultetu tako da se o ovoj "radnji uvođenja u parnični postupak" (dr Borivoje Poznić) maltene sve zna osim što nigde ne stoji kako se zapravo piše (sastavlja) tužba. Postoje razni priručnici sa gomilom obrazaca koji praktično ukazuju  samo na formu tužbe odnosno tužbenog zahteva ali koji ne pružaju odgovor na to, kako se tužba sastavlja u materijalnom smislu uvažavajući pri tome i zahteve forme koja zauzima značajno mesto u pravnoj tehnici.

Ovaj priručnik će da pruži jedan od mogućih odgovora na ovo pitanje.

U tom smislu  se može reći  da  tužba predstavlja:

Hronološku faktografiju spornog odnosa snabdevenu dokazima iz koga proizilazi stvarno - pravni zaključak iz koga sledi formalni tužbeni zahtev.

Polazeći od ove definicije (koja na prvi pogled možda izgleda komplikovano), vrlo lako se može sastaviti tužba imajući pri tome u vidu da se ista sastoji iz  uvoda, referata i formalnog tužbenog zahteva.


a)Uvod

Uvod ne bi trebao da predstavlja problem. On sadrži označenje suda, generalije stranaka, zakonskih zastupnika i punomoćnika, predmet spora i vrednost spora.

Napomena: prilikom označavanja vrednosti spora valja voditi računa o ponekad oprečnim interesima klijenta obzirom da je ovde u pitanju promenljiva veličina koja ima za posledicu i visinu sudske takse ali i nadležnost suda i mogućnost izjavljivanja pojedinih vanrednih pravnih lekova.



b)Referat tužbe

Sledeći gore navedenu definiciju i to kao svojevrsnu formulu ni ovaj deo tužbe ne bi trebao da bude problem.

Dakle, treba poći od početka, hronološki iznoseći pravno relevantne činjenice (tvrdnje) i za svaku činjenicu odnosno tvrdnju ponuditi dokaz.

Navođenje samo činjenica odnosno tvrdnji bez odgovorajućih dokaza ostaje u domenu "rekla-kazala" u slučaju (očekivanog) osporavanja suprotne strane.

Svaka naredna tvrdnja treba da sledi iz prethodne ili da je sa njom u vezi.

Konačno, kada se završi sa izlaganjem iz izloženog treba izvući stvarni (činjenični) i pravni zaključak (osnov).

Tradicija kaže da se u parničnoj tužbi ne vrši pozivanje na odgovarajuće članove iz procesnih i materijalnih propisa (osim kad je to neophodno). U svakom slučaju rečenice treba da budu jasne, precizne i nedvosmislene. U jednom stavu ne treba iznositi više od jedne tvrdnje a stil treba da bude uverljiv i da ne ostavlja prostora za drugačije zaključke osim onog u tužbi iznetog.

U svakom slučaju referat tužbe treba da liči na priču koja lako ulazi u uvo, lako se razume i pamti. Ne treba zaboraviti da se s tužbom ostavlja prvi utisak na Sud koji jedini odlučuje o osnovanosti ili neosnovanosti tužbenog zahteva

c)Tužbeni zahtev

Na osnovu svega iznetog u referatu tužbe a posebno iz stvarno-pravnog zaključka proizilazi tužbeni zahtev koji treba da ima odgovarajuću formu.

To je ono što se tužbom traži a u vezi čega je praksa postavila odgovarajuće standarde i kojih se treba (mora) držati. S tim u vezi postoji veliki broj priručnika sa raznoraznim obrascima što nije tema ove knjige.




___________________ SUDU U _____________________

______________________

TUŽILAC:___________________________________

TUŽENI :___________________________________


T U Ž B A
Radi:(predmet spora)
Vrednost:____________


Od početka (ovde reči "od početka" označavaju da treba poći od početka spornog odnosa a ne označavaju početak tužbe kao takve - zapravo ovo je odgovor na "ne znam kako da počenem" - počni od početka).

DOKAZ:

Nova tvrdnja (činjenice)

DOKAZ:

itd. tvrdnje i činjenice (do kraja)

DOKAZ:

Iz izloženog sledi:

stvarni (činjenični zaključak)

odnosno

pravni zaključak (osnov) .

Sledom toga podnosi se ova tužba i predlaže da Sud nakon sprovedene glavne rasprave donese

P R E S U D U

...formalni zahtev...

U_____________
Dana______________


Tužilac




Goran St.Petrović, advokat
Raška, ul.Dušanova 6
Srbija

Comments (14)

ŽALBA
-uputstvo za sastav-

Protiv presude donete u prvom stepenu stranke mogu izjaviti žalbu.

Ovde nećemo da ulazimo u detalje metodologije i sistematike izrade žalbe. Takođe nećemo da ulazimo u, procesnim pravom predviđene razloge za žalbu i šta ona sve treba da sadrži, kome se u i kojem roku podnosi (ovaj priručnik podrazumeva određeno pravničko znanje) već ćemo da se pozabavimo njenom elementarnom suštinom i praktičnom stranom (pre svega imajući u vidu da je namenjena advokatima početnicima) koja se može izraziti na sledeći način:

Polemisanje sa odlukom Suda uz istovremeno nametanje svog stava.

Kada se ovakva definicija razdvoji po segmentima to izgleda ovako:

a) polemisanje sa odlukom Suda

-Stavio sam slovo S veliko da bi dao na značaju da smo se (izjavljujući) žalbu uhvatili u koštac sa Organom koji je autoritet sam za sebe kako po stručnosti tako i po  subjektu čiji je deo (Država). O žalbi odlučuje isti takav organ, samo po hijerarhiji za stepen viši, ali naglašavam da je isti, zato moramo da budemo ubedljivi ali istovremeno i pažljivi. Ovo sve govori o žalbi kao izuzetno složenom pravnom sredstvu koji uvek zahteva maksimum truda.

-Svaka odluka koja se napada u suštini ima razlog (sadržan u obrazloženju) zbog kojeg je baš takva doneta koji se može iskazati u jednoj rečenici. Moramo da prepoznamo tu rečenicu (razloge) i da je u žalbi ponovimo i istaknemo a onda napasti tom rečenicom iznet stav (razloge) koristeći svu raspoloživu tehniku od dokaza i analize dokaza do nametanja drugačijih stvarnih i pravnih zaključaka i sl. Ako u napadnutoj odluci ne možemo da prepoznamo stvarni razlog donošenja takve odluke jer je ista samo prepričavanje onoga što se desilo na glavnoj raspravi (prosto izlaganje porocesnog materijala)  to predstavlja zapravo razlog koje treba napadati.



-b) nametanje svog stava

-Napadajući i pobijajući razloge i stavove u ožalbenoj odluci istovremeno namećemo svoj stav uz upotrebu praktično iste tehnike (dokazi, zaključci i sl.) ali
sada sa svom slobodom neometanog izlaganja (nikako preopširnog što odmah stvara averziju per se).

Treba naglasiti da se u žalbi (za razliku od tužbe) obavezno vrši pozivanje na odgovarajuće članove procesnih i materijalnih propisa, naravno tamo gde je to potrebno.

Na kraju jedan sasvim praktičan savet: niko ne voli da čita dugačke žalbe ali neke stvarii ipak treba ponoviti par puta.



Sledeći gore navedenu definiciju obrazac za žalbu izgleda ovako:


DRUGOSTEPENOM SUDU (naziv)

(mesto)

preko

PRVOSTEPENOG SUDA (naziv)

(mesto)


TUŽILAC:  .........................................

TUŽENI:  ...........................................


Ž A L B A  TUŽIOCA (TUŽENOG)


Presudom prvostpenog suda (sledi izreka presude)..............................................


Protiv ove presude (taj i taj) izjavljuje žalbu zbog:

I-bitne povrede odredaba parničnog postupka
II-pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnoig stanja
III-pogrešne primene materijalnog prava

I predlaže:

Da drugostepeni sud ožalbenu presudu prvostpenog suda UKINE i predmet vrati na ponovno suđenje ili istu presudu PREINAČI i tužbeni zahtev USVOJI (ODBIJE) u celosti.



O b r a z l o ž e nj e


Ad I

-isticanje bitne povrede postupka




Ad II


-isticanje (po mišljenju žalioca) pogrešnog ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja

-polemisanje sa ovim činjenicama

-nametanje svog stava odnosno činjenica

- zaključak žalioca po ovom pitanju


Ad III

-isticanje (po mišljenju žalioca) pogrešnog pravnog shvatanja

-polemisanje sa ovim shvatanjem

-nametanje svog stava

-zaključak žalioca po ovom pitanju



Mutaitis mutandis gore navedeni obrazac može se upotrebiti i u krivici.



NAPOMENA: Ovde se radi samo o jednom od mogućih pristupa u najosnovnijim crtama bez pretenzija da je savršen, ali je autor u uverenju da će početnicima biti od koristi jer je uopšten i jednostavan i ukazuje na suštinu ovog pravnog instrumenta. U svakom slučaju, izrada žalbe uvek predstavlja kreativno delo koja zavisi od stručne sposobnosti, opšteg obrazovanja i pismenosti a najviše od odnosa mladog kolege prema svojoj profesiji.


Goran St.Petrović,
advokat, Raška
Srbija

Comments (35)