Advokatopedija

SVEDOK
-"Ako je do svedoka, krava je naša"-


Svedok je lice koje sudu daje iskaz o svom opažanju činjenice u prošlosti (Borivoje Poznić). On (svedok) se ograničava na saopštavanje svog čulnog saznanja ne dajući o opaženoj činjenici svoje mišljenje. Pošto svedok iznosi pred sud svoje opažanje o činjenici u prošlosti, on je nezamenljiv.

Svedok je najčešće dokazno sredstvo.

Svedočenje je uvek pre rekonstrukcija nego reprodukcija obzirom da je pamćenje jedna vrlo relativna kategorija. Vrlo često iskaz svedoka može biti subjektivno istinit a objektivno potpuno netačan. Uprkos zaprećenoj krivičnoj sankciji, lažno svedočenje je svakodnevna pojava u sudnici.

Nadalje, svedok može biti subjektivan i objektivan, zainteresovan i nezainteresovan, dobronameran i zlonameran, glup i pametan, pismen i nepismen, rečit ili manje rečit, pozvani ili slučajni, svedok očevidac ili svedok po čuvenju, raspoložen da svedoči ili neraspoložen da svedoči i itd.

Ocena iskaza svedoka od strane Suda  je vrlo delikatna. Naš zadatak je da učinimo da ova ocena bude u korist našeg klijenta.

Za potrebe ovog priručnika izdvajamo podelu na "neprijateljskog svedoka" i "prijateljskog svedoka". Zanemarujući šta izraz "neprijateljski svedok" znači u anglosakonskom pravu, ovde ga, rukovođeni pragmatičnim interesima, definišemo kao lice "koje svedoči protiv interesa klijenta kojeg zastupamo".

Šta možemo da uradimo s iskazom "neprijateljskog svedoka" da bi konačna ocena ovog iskaza bila u korist interesa koji zastupamo?

Tri stvari:

1.da narušimo kredibilitet svedoka (ukazivanje na zainteresovanost odnosno subjektivnost svedoka iz bilo kog razloga ili na njegov psihosocijalni status što ga objektivno čini nepodobnim);

2.proboj samog iskaza ( na način da ga prikažemo ili kao lažan (s namerom) ili kao pogrešan (iz raznoraznih razloga);

3.predlaganje drugih svedoka koji će svedočiti suprotno ili predlaganje "kontrolnih" svedoka koji će svedočiti da je njima "kontrolisani" svedok drugačije govorio.



"Prijateljski svedok" isto tako može ugroziti interese našeg klijenta ako je previše "prijateljski" (ili je prosto rečeno - glup) što ostavlja vrlo loš utisak na sud pa i s tim u vezi treba preduzeti odgovarajuće (prethodne) radnje.

Uglavnom za postizanje svih ovde prikazanih ciljeva a posebno gore pod 1. i 2. služe pitanja.

Postavljanje (pravih) pitanja svedoku predstavlja veštinu koja se uči dok traje advokatska karijera i ona je vrlo često stvar intuicije ali se ipak treba držati određenih pravila.

Prvo i najvažnije je, ne postavljati pitanje ako ne znaš odgovor. S pitanjima se mora biti pažljjiv, izuzetno pažljiv, jer to je ono što može da odvede parnicu u jednu ili drugu stranu. Prijateljskog svedoka treba pustiti da govori u neometanom izlaganju. Kada je u pitanju neprijateljski svedok, onda je osnovni cilj pitanja ukazati da ovaj svedok ne govori istinu a ne svađati se ili se ubeđivati sa njim pri čemu će on svakako ostati pri svom stavu i probati da ga ojača. U svakom slučaju ne treba podleći pritisku (prisustvo javnosti ili klijenta) da postavite pitanje iz koga može da usledi negativan odgovor. U takvom slučaju, najbolje je samo prigovoriti. Pitanje i formulaciju pitanja trebamo prilagoditi svedoku, njegovom obrazovanju, intiligenciji i odnosu prema slučaju. Pitanje mora biti takvo, da se na njega mora konkretno odgovoriti, dakle nikako ne postavljati pitanje koje daje mogućnost svedoku da odgovori na način kako to njemu odgovara ili da nešto prećuti. Jedna misao, jedno pitanje jedan kratak odgovor,  koji naravno uvek ide u prilog našem klijentu. Neprijateljski svedok ne sme da predvidi kakav odgovor hoćemo da dobijemo. Zato postavljamo pitanja rasuto i na kraju pitamo ono što zapravo hoćemo. Ako pitanja postavljamo dovoljno brzo ne damo neprijateljskom svedoku vremena da razmisli odnosno smisli način kako da izbegne odgovor ili smisli (lažan) odgovor.

Sve u svemu ovde se pitanje zapravo pojavljuje kao

dozvoljenim sredstvom iznuđivanje željenog odgovora

na čemu treba stalno raditi i pripremati se.

Zapamtite, postavljanje pitanja na glavnom pretresu (raspravi) nije policijsko isleđivanje gde pokušavate nešto da otkrijete već put ka unapred zadatom cilju.


Goran st.Petrović, advokat
Raška, ul.Dušanova 6
Raška