Advokatopedija

__________________ SUDU U _____________


_________________


Na osnovu 53. Zakonika o krivičnom postupku, privatni tužilac __________________________  iz _____________ podnosi


PRIVATNU TUŽBU


Protiv: ______________________________________


Zbog toga što je:




Čime je učinio krivično delo _____________________ iz čl.__________KZ RS,


Zbog čega privatni tužilac podnosi ovu tužbu i


P r e d l a ž e


Da se pred tim Sudom kao stvarno i mesno nadležnim zakaže i održi glavni pretres na koji pozvati:

-Privatnog tužioca __________________________i njegovog punomoćnika ______________________ advokata iz _______________
-okrivljenog ______________________________
-svedoka ______________________________
-da se u dokaznom postupku izvrši uvid u ___________________________________

Da se po održanom glavnom pretresu okrivljeni oglasi krivim za krivično delo koje mu se stavlja na teret, osudi na kaznu po zakonu i obaveže na plaćanje troškova krivičnog postupka.

U ________________
Dana ___________________
Privatni tužilac

Goran st.Petrović, advokat
Raška, ul.Dušanova 6
Srbija

Comments (15)

UGOVOR
-uputstvo za sastav-


Ugovor je za ugovorne strane zakon.

Odredbe zakona ponekad mogu biti date kao elastične direktive ili opšti standardi a ponekad kao vrlo precizna i detaljna rešenja, što nije slučajno već je uvek rukovođeno određenom pravnoprolitičkom namerom zakonodavca.

Međutim, ugovor nije zakon niti je "pismo o namerama" zbog čega odredbe ugovora uvek moraju da sadrže jasna, detaljna i precizna rešenja, one moraju da unapred onemoguće sporove odnosno da ne podležu nikakvom naknadnom tumačenju (sem ako je namera unapred drugačija) .

Pri izradi ugovora treba izbegavati stručnu terminologiju (uvek kada je to moguće) i upotrebljavati jasne i razumljive reči i rečenice koje lako shvataju i laici.

Svakom članu ugovora treba dati naslov.

Svaki član treba da sadrži jednu misao i za njegovo razumevanje nije potrebno konsultovati druge članove.

Svaki stav člana ugovora trebao bi da sadrži jednu rečenicu, gde misao teče od početka do kraja bez tačke i zaustavljanja.

Uvek naći pravu reč za odgovarajući pojam.

Treba izbegavati pozivanje u jednom članu na odredbe drugih članova.

Kratkoća ne sme da bude imperativ na račun jasnoće.

Prilkom razgovora za strankama treba saznati šta u konkretnom odnosu koji treba regulisati ugovorom "može da krene naopako" - u neželjenom pravcu i takav slučaj posebno regulistai (ili ga preduprediti ili ustanoviti posledice).


Naravno, sve ovo ne treba shvatiti bukvalno već kao smernice kojih se treba držati uvek kada je to moguće i kada to zahtevaju interesi obe strane.


De minimus non curat lex.   Zakon se ne stara o sitnicama.
Clara pacta, boni amici.   Jasni sporazumi dobri prijatelji.
Dolus latet in genralibus.  U uopštenim formulacijama krije se prevara.

Goran St.Petrović
advokat, Raška

Comments (0)

KLIJENT
-Nije teška advokatura, teški su klijenti-

"Sloboda međusobnog izbora i međusobno poverenje između advokata i klijenta osnovne su pretpostavke za prihvatanje, trajanje i za uspešnu pripremu i organizaciju zastupanja" - tako glasi osnovno pravilo za odnos advokata i klijenta sadržano u Kodeksu profesionalne etike advokata (Srbije).

Poverenje jeste najvažniji kvalitet odnosa između advokata i klijenta. Jednostavno, bez poverenja ovaj odnos ne može na pravi način da funkcioniše. Poverenje predstavlja sine qua non ovog odnosa i ukoliko njega nema ili bude narušeno advokat ne može (ne treba) da obavlja svoju dužnost i to predstavlja i legitimno i legalno pravo za otkaz punomoćja.

"Klijent je najveći neprijatelj advokata" je savet koji je koleginici (J.R.) dao otac koji je takođe bio advokat. "Nije ti najveći neprijatelj ni suprotna strana, ni javni tužilac ni sudija, najveći neprijatelj ti je tvoj sopstveni klijent!" Naravno, ovo je rečeno kao ironična opaska koja nije daleko od zbilje jer ... klijent je čovek sa svim svojim manama ...  a sa ljudima je teško raditi. Klijentu je teško da bude objektivan, često preteruje u svojim zahtevima, ako je angažovao advokata misli da je angažovao sud, uvek mu je neko drugi kriv (a često i advokat), suđenje je ili previše sporo ili previše brzo, ako uspe u sporu onda smatra da je mogao više, ako izgubi onda je kriv i sud i advokat,  većina smatra da je pametnija od advokata koji se pojavljuje kao nužno zlo, klijenti prikrivaju ili iskrivljuju činjenice, računaju ako prevare advokata prevariće i sud, (o plaćanju honorara da ne pričamo) tako da se advokat često nalazi između dve vatre (klijenta i suprotne strane) što njegov posao znatno otežava.

Lekari imaju običaj da kažu za pacijenta, da u njima prepoznaju Anđela kada se razbole pa kad ih prvi put vide, Boga kada ih izleče i đavola kad im za to traže pare.

Slično je i sa advokatima.

Advokatima često biva teže jer je u advokatskoj profesiji ponekad teško razlikovati nijanse koje struku razlikuju od laičkog mišljenja ili prakse. U pravo se svi razumeju kao i u fudbal a zapravo je pravih stručnjaka malo. Međutim i  jedno i  drugo se čini svima jasnim, dostupnim i otvorenim i tu svako misli da sve zna jer je tako "logično". A advokat treba da se izbori i sa takvim mišljenjem (klijenta) i normalno sa mišljenjem (tvrdnjama i potezima) suprotne strane što često biva lakše.

Od advokata se često traži "znanje o prognozi" što predstavlja opravdan zahtev klijenta. Prognoza k'o prognoza, uvek je nezahvalna i tu treba biti naročito oprezan. Postoji jedna istinita priča kada je sada pokojni advokat Z.R. odbio da piše žalbu klijentu jer je na osnovu svog zamašnog iskustva apsolutno bio siguran da će žalba biti odbijena. Nakon par meseci taj isti klijent mu je u holu suda mahao rešenjem kojim je žalba bila usvojena. Žalbu je napisao klijent sam...

"Obećanje uspeha" je nešto što se takođe često traži od advokata što za razliku od prethodnog, predstavlja nerealan i nerazuman zahtev. Garancija u advokatskoj profesiji je teška reč jer niko unapred ne može sve da zna jer ne  raspolaže svim činjenicama (dok se ne čuje suprotna strana i izvedu dokazi). "Dajte mi činjenice daću vam pravo" važi samo na kraju postupka kada se sve relevantne čiinjenice sa potrebnom sigurnošću utvrde a odluku u svakom slučaju donosi neko treći na čije mišljenje možemo samo donekle da utičemo. Jedino što se može obećati je profesionalizam najvišeg standarda. Dobro zastupani klijenti su advokatu najbolja (neizbežna) reklama koja je treba reći, Kodeksom profesionale etike zabranjena.

Klijenta uvek treba pažljivo saslušati jer pre svega tako saznajemo činjenice ali se može saznati još mnogo toga. Kinezi kažu da čovek koji od iste bolesti boluje četiri godine, tu bolest poznaje kao doktor ili bolje.

O advokatima u svakom društvu postoji priča kako su oni ovakvi i onakvi. Lično smatram da je to zapravo slika i odraz klijenata... zbog čega prvo i zadnje pravilo u odnosu sa klijentima glasi:


Honorar se uvek naplaćuje unapred a obećati se može samo profesionalizam najvišeg standarda.


Goran st.Petrović,
advokat, Raška

Comments (0)

SVEDOK
-"Ako je do svedoka, krava je naša"-


Svedok je lice koje sudu daje iskaz o svom opažanju činjenice u prošlosti (Borivoje Poznić). On (svedok) se ograničava na saopštavanje svog čulnog saznanja ne dajući o opaženoj činjenici svoje mišljenje. Pošto svedok iznosi pred sud svoje opažanje o činjenici u prošlosti, on je nezamenljiv.

Svedok je najčešće dokazno sredstvo.

Svedočenje je uvek pre rekonstrukcija nego reprodukcija obzirom da je pamćenje jedna vrlo relativna kategorija. Vrlo često iskaz svedoka može biti subjektivno istinit a objektivno potpuno netačan. Uprkos zaprećenoj krivičnoj sankciji, lažno svedočenje je svakodnevna pojava u sudnici.

Nadalje, svedok može biti subjektivan i objektivan, zainteresovan i nezainteresovan, dobronameran i zlonameran, glup i pametan, pismen i nepismen, rečit ili manje rečit, pozvani ili slučajni, svedok očevidac ili svedok po čuvenju, raspoložen da svedoči ili neraspoložen da svedoči i itd.

Ocena iskaza svedoka od strane Suda  je vrlo delikatna. Naš zadatak je da učinimo da ova ocena bude u korist našeg klijenta.

Za potrebe ovog priručnika izdvajamo podelu na "neprijateljskog svedoka" i "prijateljskog svedoka". Zanemarujući šta izraz "neprijateljski svedok" znači u anglosakonskom pravu, ovde ga, rukovođeni pragmatičnim interesima, definišemo kao lice "koje svedoči protiv interesa klijenta kojeg zastupamo".

Šta možemo da uradimo s iskazom "neprijateljskog svedoka" da bi konačna ocena ovog iskaza bila u korist interesa koji zastupamo?

Tri stvari:

1.da narušimo kredibilitet svedoka (ukazivanje na zainteresovanost odnosno subjektivnost svedoka iz bilo kog razloga ili na njegov psihosocijalni status što ga objektivno čini nepodobnim);

2.proboj samog iskaza ( na način da ga prikažemo ili kao lažan (s namerom) ili kao pogrešan (iz raznoraznih razloga);

3.predlaganje drugih svedoka koji će svedočiti suprotno ili predlaganje "kontrolnih" svedoka koji će svedočiti da je njima "kontrolisani" svedok drugačije govorio.



"Prijateljski svedok" isto tako može ugroziti interese našeg klijenta ako je previše "prijateljski" (ili je prosto rečeno - glup) što ostavlja vrlo loš utisak na sud pa i s tim u vezi treba preduzeti odgovarajuće (prethodne) radnje.

Uglavnom za postizanje svih ovde prikazanih ciljeva a posebno gore pod 1. i 2. služe pitanja.

Postavljanje (pravih) pitanja svedoku predstavlja veštinu koja se uči dok traje advokatska karijera i ona je vrlo često stvar intuicije ali se ipak treba držati određenih pravila.

Prvo i najvažnije je, ne postavljati pitanje ako ne znaš odgovor. S pitanjima se mora biti pažljjiv, izuzetno pažljiv, jer to je ono što može da odvede parnicu u jednu ili drugu stranu. Prijateljskog svedoka treba pustiti da govori u neometanom izlaganju. Kada je u pitanju neprijateljski svedok, onda je osnovni cilj pitanja ukazati da ovaj svedok ne govori istinu a ne svađati se ili se ubeđivati sa njim pri čemu će on svakako ostati pri svom stavu i probati da ga ojača. U svakom slučaju ne treba podleći pritisku (prisustvo javnosti ili klijenta) da postavite pitanje iz koga može da usledi negativan odgovor. U takvom slučaju, najbolje je samo prigovoriti. Pitanje i formulaciju pitanja trebamo prilagoditi svedoku, njegovom obrazovanju, intiligenciji i odnosu prema slučaju. Pitanje mora biti takvo, da se na njega mora konkretno odgovoriti, dakle nikako ne postavljati pitanje koje daje mogućnost svedoku da odgovori na način kako to njemu odgovara ili da nešto prećuti. Jedna misao, jedno pitanje jedan kratak odgovor,  koji naravno uvek ide u prilog našem klijentu. Neprijateljski svedok ne sme da predvidi kakav odgovor hoćemo da dobijemo. Zato postavljamo pitanja rasuto i na kraju pitamo ono što zapravo hoćemo. Ako pitanja postavljamo dovoljno brzo ne damo neprijateljskom svedoku vremena da razmisli odnosno smisli način kako da izbegne odgovor ili smisli (lažan) odgovor.

Sve u svemu ovde se pitanje zapravo pojavljuje kao

dozvoljenim sredstvom iznuđivanje željenog odgovora

na čemu treba stalno raditi i pripremati se.

Zapamtite, postavljanje pitanja na glavnom pretresu (raspravi) nije policijsko isleđivanje gde pokušavate nešto da otkrijete već put ka unapred zadatom cilju.


Goran st.Petrović, advokat
Raška, ul.Dušanova 6
Raška

Comments (4)